Posle rata, 1945. godine, umesto predratnih naziva fudbalskih klubova, registrovani su novi: “Sloboda”, “Zakić”, “Badža”, “Čajka”, “Borac”, “Polet” i drugi. Predratni fudbaleri bili su okosnica kruševačkih novoosnovanih timova. Zato su i rezultati kruševačkih timova bile ubedljive pobede protiv timova iz okolnih naselja i gradova. Tako je bilo do decembra 1946. godine i utakmice u Kragujevcu između FD “Radnički” i FD “Zakić”. O tome je izvestila kruševačka “Pobeda” 6. decembra 1946. – rezultat katastrofalan, 9:1 (4:0). Već 8. decembra 1946. godine sazvana je vanredna skupština fiskulturnog društva iz Kruševca na kojoj se raspravljalo o situaciji u gradskim fudbalskim klubovima. Odlučeno je da se izvrši fuzija kruševačkih timova “Zakić”, “Badža” i “14.oktobar”. Boja novog kluba biće crveno – bela, a ime kluba Napredak. To je bila uspomena na Radnički sportski klub iz 1919. i 1924. godine pod istim nazivom.
U Napredak je tih dana došao novi fudbaler – proslavljeni Marko Valok koji će ostati upamćen kao igrač koji je postigao prvi gol za ekipu pod novim imenom – Napredak.
Napredak iz Kruševca napravio je 1947/48. godine izuzetan rezultat i postao prvak Srbije!
Prvi put Napredak je zaigrao u Prvoj saveznoj ligi 1950. godine i bio je dvanaesti klub u Jugoslaviji. Igrama koje su pružali njegovi fudbaleri bili su zadovoljni i domaća publika i celokupna sportska javnost zemlje. Trudili su se da opravdaju naziv koji su prethodnih godina dobili – Provincijski Urugvaj. Borili su se pošteno, sportski, srčano, tehnički doterano, često nadigravajući protivnike, iako su gubili bodove. Jedan od razloga što Napredak nije osvojio dovoljno bodova za opstanak u Prvoj saveznoj ligi je odlazak prvog golmana Branislava Popovića Firge…
Na novi plasman u Prvu saveznu ligu čekalo se 25 godina. Presudna utakmica koja je odlučivala o prvom mestu u Drugoj ligi 1975/76 odigrala se u Kruševcu između direktnih konkurenata: ekipa FK Rad i FK Napredak, 20. maja 1976. Broj gledalaca na stadionu bio je iznad maksimuma, a atmosfera – južnoamerička. Napredak je pobedio sa 8:2, a strelci za Napredak su bili Škoro u 15, 27, 46. i 50, Jakovljević u 41, 72. i 89. i Ćuslović u 86. minutu.
Po plasmanu u Prvu saveznu ligu, za samo 60 dana sagrađen je novi stadion, radovi su počeli 22. juna 1976. a završeni 26. avgusta.
Napredak je 11. oktobra 1976. odigrao utakmicu protiv londonskog Totenhema u kojoj je pobedio sa 4:0, trostruki strelac je bio Jovica Škoro, koji je u godini klupskog jubileja bio proglašen za sportistu grada.
Te sezone, u jesenjem delu prvenstva, osvojili smo 13 bodova, što je bio znak da nećemo sačuvati prvoligaški život. U prolećnom delu osvojili smo 15 bodova i 17. mesto na tabeli, ali vratili smo se posle godinu dana.
Prvoligaška sezona 1978/79 upamćena je po dobrim igrama Napretka na gostujućim terenima. Pobeđen je Partizan u Beogradu rezultatom 3:0, Borac u Banja Luci sa 2:1, sa Crvenom zvezdom na Marakani 3:3. Ova poslednja bila je za Riplija! Posle 3:0 za Zvezdu, na poluvremenu, trener je u igru uveo Pavla Jevtića umesto Čarapića i to je urodilo plodom: postigli smo tri gola u drugom poluvremenu i izjednačili. Mogli smo i da pobedimo da je sudija imao hrabrosti i poštenja. Naime, Rajković je nanizao kompletnu odbranu Zvezde, čak i golmana Diku Stojanovića, ali je golman u padu i nemoći uhvatio našeg libera za nogu, oborio ga kada je sve bilo već viđeno. Sudija – nem!
Tu sezonu Napredak je, sa 39 bodova, završio na četvrtom mestu, iza Crvene zvezde, Sarajeva i niškog Radničkog i izborio plasman u Kup UEFA!
Napredak je upriličio oproštajnu utakmicu svojim legendarnim fudbalerima Vladimiru Milosavljeviću, Jovici Škoru i Dragiši Iliću 23. septembra 1979. kada je odigrana utakmica Napredak – Selekcija novinara – 3:2. Pred 20 hiljada gledalaca golove za Napredak su dali Škoro, Pešić i Jakovljević. Klub su potom napustili Simović, Pešić, Rajković, Janjanin, Babić, Lukač.
Protiv proslavljenog višestrukog šampiona Nemačke Demokratske Republike, Dinama iz Drezdena, u obe utakmice u Kupu UEFA Napredak je poražen sa 1:0. U dva susreta sa Nemcima nismo bili u podređenom položaju, već smo se hrabrom i kvalitetnom igrom suprotstavili protivniku. Napretkovi navijači nisu žalili truda i umora zbog pređenih 3000 kilometara autobusom do Drezdena. Osokoljeni igrom u gostima, očekivali smo čudo i plasman u drugo kolo u revanšu u Kruševcu…
U sledećoj prvenstvenoj sezoni usledio je sunovrat u Drugu ligu. Novi povratak u Prvu saveznu ligu izboren je u prvenstvu 1987/88. Na kraju narednog prvoligaškog prvenstva 88/89 borili smo se sa Železničarom iz Sarajeva za opstanak i ispali i usledile su nove tri sezone u Drugoj ligi.
U prvenstvo Prve lige 1992/93 ušli smo pod imenom Napredak YU san i završili na šestom mestu. Ponovo smo bili strah i trepet za protivnike na gostovanjima, a pogotovo pod Bagdalom. U toj sezoni vezni igrač Zoran Ristić izabran je među 11 najboljih fudbalera Prve lige.
U periodu od 1993. do 1996. Liga je podeljena na Prvu A i Prvu B. U obe se takmičilo po deset klubova, a igralo se po sistemu da četiri najslabije ekipe Prve A lige u jesenjem delu, takmičenje nastavljaju na proleće u Prvoj B ligi.
Posle ispadanja 1996. prvoligaški fudbal pod Bagdalom se ponovo gledao u prvenstvu 2000/01, a kao drugoligaši u prethodnoj sezoni stigli smo do finala Kupa tada SRJ, gde smo izgubili od Crvene zvezde sa 4:0, ali i izborili novi plasman na međunarodnu scenu.
U prvoj rundi Kupa UEFA savladali smo estonski Tulevik u Kruševcu sa 5:1, u Estoniji je bilo 1:1, a onda je usledila eliminacija od grčkog OFI – ja. Pod Bagdalom je bilo 0:0, a u gostima – 0:6.
U Prvoj ligi smo se zadržali samo godinu dana, pa ponovo zaigrali u eliti u sezoni 2007/08, koju smo završili na petom mestu. U sledećoj 2008/09 bili smo sedmi, a naš fudbaler Predrag Pavlović branio je boje reprezentacije na Olimpijskim igrama u Pekingu. U trećoj uzastopnoj prvoligaškoj godini smo ispali…
Ponovo smo zaigrali u Jelen super ligi Srbije u prvenstvu 2013/14, a u narednoj sezoni napustili elitni rang, ali se ekspresno vratili, sa 12 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu Bačku.
Od tada smo stabilan superligaš i živimo, evo već 74 godine, sa nadom da ćemo sledeći, jubilarni rođendan dočekati u krugu kandidata koji će se boriti za novi izlazak u Evropu…
Odlomci iz monografije “S ljubavlju”, profesora Miroslava Bogdanovića
