Od starta utakmice smo, kao i domaćin, pokazali napadačke pretenzije. Zapretio je u uvodu Malbašić, a onda smo mi imali kolosalnu priliku u četvrtom minutu. Zličić je krenuo u solo prodor, stigao nadomak gola, da li je lopta u blatu izmakla kontroli, tek našao se tu Stanojlović i raspalio – za malo pored gola. Novu, odličnu šansu za vođstvo imao je ponovo Stanojlović u 21. minutu. Posle centaršuta Vukajlovića odlično je skočio i glavom usmerio loptu pod prečku, ali panterskom reakcijom golman Vojvodine Carević je uspeo da je skrene u korner.
Na suprotnoj strani, u intervalu od deset minuta (35. i 45.) primili smo dva gola. Prvo je pogodio Lazarević, potom i Radulović, obojica vrlo efektno…
Bilo je vremena, celo drugo poluvreme, da se anulira „minus“, međutim, bili smo bezopasni do 66. minuta kada je Bojović, posle asistencije Zličića, dobro naciljao, ali Carević je bio na visini zadatka, baš kao i minut kasnije, posle Stanojlovićevog udarca. Tri minuta kasnije ukazala se još jedna prilika, nije se razumeo golman domaćih sa svojim defanzivcima, ostao je gol prazan, ali je Rosić uspeo, ispred Stoiljkovića da otkloni opasnost.
U finišu imala je Voša više od igre, šansi da stigne i do ubedljivije pobede. U 73. minutu osujetio je Bajić Nikolića, devet minuta kasnije i Malbašića, a Vukić je tri minuta pre kraja šutirao pored gola i na snazi je ostao rezultat iz prvog poluvrema.
