PREUZETO SA PORTALA meridiansport.rs
Proširenje fudbalskog tržišta i sve veći protok novca kroz najpopularniji sport imali su uticaja i na Srbiju u kojoj klubovi nisu ostali imuni na strana pojačanja. Razvoj superligaške pozornice uticao je da je danas sasvim normalna slika da između trećine ili polovine igračkog kadra čine igrači koji nemaju srpski pasoš.
Čitavoj slici, kada su u pitanju stranci u Srbiji, doprinela je odluka po kojoj su iz pravila o ograničenom broju inostranih fudbalera izuzeti igrači iz Evropske unije, čime je otvotren prostor za dodatne angažmane.
Ipak, deo članova superligaškog karavana ostao je imun na trend, a na čelu klubova koji nisu podlegli nekontrolisanom uvozu stranaca je Napradak. Kruševljani nisu uspeli da ove sezone izbore mesto u plej-ofu, ali su kroz niz godina uspostavili kontinuitet kada su rezultati u pitanju i sada spadaju među stabilne superligaše.
Korektni rezultati dodatno dobijaju na značaju kada se uzme u obzir da je Napredak jedini klub bez stranaca u svojim redovima. Praktično u potpunosti oslonjeni na domaće igrače, u Napretku su pokazali da je moguće biti konkurentan i bez velikog broja legionara. Strogo gledajući krštenice, kao igrač koji nije iz Srbije može se označiti Miloš Tošeski, nekadašnji kapiten omladinske reprezentacije Makedonije, dok su minute za mlađe selekcije drugih nacionalnih timova beležili i Nikola Bogdanovski (Makedonija) i Marko Obradović (Crna Gora).
Iako je objektivno gledano Tošeski bliži epitetu domaćeg igrača nego stranca, Makedonac je Napretku “pokvario prosek”, pa je klub iz Kruševca po analizi CIES-a, iza šest timova u svetu kada je u pitanju procenat lokalnih igrača.
U analizi prestižne fudbalske opservatorije uzeti su u obzir igrači koji su igrali za klubove tokom prethodnih godinu dana, a iz koje su države definisano je na osnovu toga za koju su reprezentaciju igrali ili kroz koji su savez gradili omladinski put.
Usled ovakvog kriterijuma procenat domaćih igrača kada je Napredak u pitanju opao je i zbog Damira Sadikovića, sada već bivšeg člana Kruševljana koji je igrao za mlađe selekcije Bosne i Hercegovine, za koju je upisao i jedan meč u seniorskom dresu, doduše prijateljskog karaktera.
Činjenicom da u svojim redovima nemaju stranca, osim Atletik Bilbaa, koji ima prepoznatljivu politiku po ovom pitanju, mogu da se pohvale još Pakš (Mađarska), Obolon (Ukrajina), Šurtan Guzar (Uzbekistan) i Gimčeon Sangmu (Južna Koreja).
Odmah iza pet navedenih klubova nalazi se ekvadorski El Nasional u kojem je slična slika kao i u Kruševcu, pa se zbog Fidela Martineza, koji ima i pasoše Ekvadora i Meksika, osvajač 13 državnih kruna vodi kao tim u kojem 98,1% igrača spadaju u domaće. Sledi Napredak uz 97,9%, pa ukrajinski Ingulec u kojem je golman Oleksej Palamarčuk pokvario prosek i spustivši ga na 97,4%.
Procentualno, najmanje domaćih igrača je u Arisu iz Limasola (6,7%) za kojim ide rival sa Kipra AEK Larnaka (9,1%). Treći po ovom kriterijumu je Aris sa 10,8% igrača iz Grčke, a u Udinezeu tek 11,4% čine Italijani.
Na superligaškoj sceni, u strance se minimalno uzda i Mladost iz Lučana u kojoj je 86,8% fudbalera iz Srbije, a iza njih je Čukarički sa 81,8%. Na drugom kraju tabele su večiti rivali, pa u Partizanu 50% igračkog kadra čine stranci, dok je u Zvezdi 46,9 fudbalera iz inostranstva.
