DRUGI O NAMA – NOVOGODIŠNJE PRIČE…
Bio je jedna od vedeta Vošine „klase 97“. Predviđali su mnogi Lazaru Zličiću blistavu budućnost, ali nije dočekao da postane jedna od zvezda Lala.
– Kod trenera Nenada Lalatovića sam igrao, postigao četiri gola i upisao jednu asistenciju, a onda je u stogodišnjoj istoriji Vojvodine došla najcrnja, 2016. godina. Predsednik je postao Dragoslav Vuković i ništa više nije funcionisalo kako treba, jer je tu bio samo radi ličnih interesa. Postao sam prekobrojan i otišao u Voždovac, koji je u tom trenutku bio, sve ono što Vojvodina nije – bez dlake na jeziku priča Lazar Zličić.
Među Zmajevima je proveo, kako kaže, dve lepe godine. Potom je usledio i prvi ino transfer u Mađarsku.
– Sjajno mi je bilo u Voždovcu, iako sam odsustvovao sa terena šest meseci. Na pripremama u Turskoj doživeo sam jednu od najtežih povreda i morao na operaciju prednjih ukrštenih ligamenata. Zahvaljujući profesoru doktoru Marku Stojanoviću i njegovom timu u Novom Sadu, oporavio sam se vrlo brzo. Zapažen sam bio u dresu Zmajeva, o čemu svedoči poziv iz Mađarske.
U zemlji naših severnih komšija doživeo je drugu dimenziju fudbala.
– Mađari već dugo ulažu u fudbal i rade studiozno. Tereni su fantastični, svi imaju odlične trening centre i apsolutno sve funkcioniše besprekorno. Na igraču je samo da razmišlja o treningu i utakmici. Čak ni sudije niko ne pominje. I nije čudno što njihovi klubovi sve češće prezime u Evropi.
Iz svojevrsne fudbalske bajke, deluje nelogično – seoba u Kazahstan!?
– Od kluba koji je ispao iz Prve lige i želeo da se ekspresno vrati, gazdi Kišvarde je stigla ponuda za mene, uz obeštećenje od 80.000 evra. On prihvatio, pozvao me i kaže – prodat si. Nisam se složio, ušli smo u sukob i znao sam da moram da pronađem novi klub. Kazahstanska Aksa je bila idealno prelazno rešenje. Finansijski uslovi su bili dobri, a dogovor je bio da sam posle četiri meseca slobodan. To mi je mnogo značilo, jer želeo sam da se vratim u Evropu.
Po isteku saradnje sa Kazahstancima poneo je Zličić proletos dres Mure, ali nije se dugo zadržao u Sloveniji…
– Kad je stigao poziv iz Slovenije, nisam se dvoumio. Računao sam, lepo uređena zemlja, skoro 20 godina u Evropskoj uniji, međutim, što se fudbalske infrastrukture tiče, daleko su iza Mađarske. Mura je imala evropske ambicije, iako je zaostajala osam bodova. I to je bio dodatni izazov. Na kraju smo imali isti broj bodova kao i Domžale, ali lošiju gol – razliku i nismo izborili evropsku vizu. Epilog, igrači sa najvećim ugovorima su bili slobodni u izboru novog kluba.
I posle tri godine u inostranstvu vratio selucidni vezista Lazar Zličić na srpsku fudbalsku scenu, stigao u Lazarevu prestonicu – Kruševac.
– Napredak je bio najkonkretniji i, nisam pogrešio. Kruševac je lep grad, ljudi su gostoprimljivi, u klubu sam odlično prihvaćen. I što mi je bilo jako važno, Novi Sad je blizu. To je bio jedan od bitnijih razloga, jer supruga je trebalo uskoro da se porodi. U septembru naša mala porodica je postala bogatija za Stefana.
Iza Napretka je poprilično sumorna jesen. Igrali su Čarapani po sistemu toplo–hladno. Bilo je dobrih partija, kao protiv Voždovca, kad je Zličić debitovao, Čukaričkog, Crvene zvezde pod Bagdalom, ali i previše kikseva, posebno na domaćem terenu. Lazar je, međutim, umećem zadobio naklonost Čarapana, pa ga u Lazarevoj prestonici smatraju za cara na terenu…
– Nismo, naravno, zadovoljni jesenjim učinkom, ali siguran sam da možemo mnogo bolje i verujem da ćemo unastavku šampionata to i dokazati. Bilo je lošijih partija, ali i utakmica na kojima smo gubili bodove, iako je po svim parametrima trebalo da ih osvojimo. Sigurno da su i povrede uticale. Nisam u potpunosti zadovoljan ni ličnim učinkom. Kad sam stigao, osetilo se da da nekoliko meseci nisam igrao, kasnije je bilo bolje, ali uveren sam da ono pravo tek sledi, jer predstoje pripreme, koje letos nisam imao sa ekipom.
Ugovor sa Kruševljanima ga veže do narednog leta, ali o tome još uvek ne razmišlja.
– Fokusiran sam uvek na ono što je trenutno ispred mene. Želim dobro da se spremim i na proleće dam maksimalan doprinos u borbi za plej – of. Zadovoljan sam i zahvalan za sve što sam do sada postigao. Za tri godine u inostranstvu uspeo sam da rešim neke osnovne stvari po pitanju egzistencije. Voleo bih u budućnosti da dobijem priliku za još neki inostrani transfer, možda u Mađarskoj, ili Poljskoj. Sad već kao zreo igrač, ubeđen sam da bih iskazao sav potencijal. Ali, o tom – potom.
INSTAGRAM KAO HOBI
Godinama je u ljubavi sa Stojankom, koju pratioci na Instragramu, gde je uticajna influeserka, znaju kao Stojdžanu. Sada mladoj mami to, ipak nije primarno zanimanje.
– Supruga je master ekonomista, završila je Ekonomski fakultet u Novom Sadu i radi u jednoj privatnoj firmi. Na društvenim mrežama se pojavila dok smo bili u inostranstvu, zabave radi i kako bi prekratila vreme dok sam na treninzima. Tako da je Instagram samo hobi – s ponosom govori o supruzi Lazar, koji i sam ima fakultetsku diplomu, profesor je fizičkog vaspitanja.
JOŠ DVA BRATA FUDBALERA
Opštepoznato je da Lazar ima mlađeg brata, takođe fudbalera, ali igra u napadu i trenutno je u prvoligašu Tekstilcu iz Odžaka.
– Imam dva brata, Miloš je napadač, a najmlađi Dušan igra na poziciji desnog beka. Prošao je školu TSC–a, sada nosi dres Železničara iz Inđije, a imamo i sestru Slađanu, ona je najstarija.
PREUZETO IZ SPORTSKOG ŽURNALA
